Sivi, domaća evropska mačka, star jednu godinu,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači sa simptomima virusne ili bakterijske infekcije respiratornog sistema, apatičan, ne želi da jede, obara glavu i ne kreće se. Data simptomatska i zaštitna terapija. Praćenje u narednim danima.

Respiratorne infekcije su česte kod pasa i mačaka. Iako su najznačajniji simptomi najčešće vezani za bolesti respiratornog sistema oni mogu biti i znak bolesti nekog drugog organskog sistema.

Primarni uzročnici respiratornih infekcija su najčešće virusi. Kod pasa najveći značaj imaju virus parainfluence i virus štenećaka, a kod mačaka mačji kalicivirus i mačji virus rinotraheitisa. Sekundarni uzročnici infekcije su bakterije.

Najčešće su Pasteurella multocida, Bordetella bronchiseptica, streptokoke, stafilokoke i enterobakterije. Sekundarne bakterijske infekcije često otežavaju i komplikuju kliničku sliku virusne infekcije.

Infekcija se može javiti i istovremenim delovanjem više uzročnika. Oportunističke infekcije uzrokovane mikroorganizmima koji normalno borave u disajnim kanalima bez kliničkih znakova bolesti, mogu se javiti kada zbog infekcije primarnim patogenom (virusi) i štetnim činiocima (dim, hladnoća, štetni gasovi) oslabi otpornost organizma.

Loš način držanja, loši higijenski uslovi i stres mogu povećati incidenciju i težinu bolesti. Takvi uslovi su najčešći u uzgajivačnicama, šinteraju, prihvatilištima i hotelima za životinje. Od simptoma javlja se kašalj, otežano, plitko i ubrzano disanje, kijanje, iscedak iz nosa koji može varirati od seroznog do sluzavo gnojnog a nekada ne postoje gotovo nikakvi simptomi sem apatije, povišene telesne temperature i odbijanja hrane.

Životinja je obično lako nadražljiva na kašalj koji može biti suv ili produktivan. U težem obliku bolesti mogu se javiti i groznica, depresija, anoreksija a moguća su i uginuća.

Dijagnoza se postavlja identifikacijom uzročnika.

Pojava bolesti može se sprečiti ili odložiti imunizacijom, dobrim uslovima držanja, sprečavanjem unosa infekcije kao i otkrivanjem i uklanjanjem kliconoša.

Lečenje je etiološko i simptomatsko. Izbor antibiotika za lečenje bakterijskih infekcija trebalo bi zasnovati na nalazu antibiograma. Kod virusnih infekcija antibioticima suzbijamo sekundarne bakterijske infekcije.

Simptomatsku terapiju primenjujemo da bismo olakšali disanje. Mogu se primenjivati preparati koji olakšavaju uklanjanje eksudata iz disajnih puteva, bronhodilatatori, sedativi, antitusici (kod učestalog neproduktivnog kašlja) ili diuretici ukoliko se razvio edem pluća a ako je potrebno životinji možemo davati i kiseonik.