Šećer, mešanac, star godinu dana,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači zbog gnojnog iscedka iz nosa. Pas otežano diše, uzet bris iz nosne šupljine. Dijagnostikovan purulentni rhinitis – gnojna upala sluzokože nosa. Data simptomatska terapija i zakazan kontrolni pregled.

Upala nosa (rhinitis) se javlja u dva oblika, kao akutna upala kataralne prirode i kao hronična upala nosa. Serozna ili gnojna upala nosa je vrlo često popratni simptom različitih zaraznih bolesti kao što je npr. štenećak.

Pored nosne pečurke, nosna šupljina predstavlja početni deo respiratornog trakta. Građena je od koštanog i hrskavičavog tkiva, koji daju konturu disajnim putevima i sluzokože koja oblaže unutrašnjost nosne duplje. Nosna duplja, sem što sprovodi vazduh u početnom delu disajnog sistema, ima i ulogu u zagrevanju i vlaženju udahutog vazduha, kao i ulogu čulnog organa (čulo mirisa). Nosna sluzokoža je prekrivena tankim slojem sluzi (kao i ceo respiratorni trakt), tako da u tom početnom delu sluzokoža nosne šupljine učestvuje u prečišćavanju vazduha (odbrambena uloga).

Primarna zapaljenja sluzokože nosne šupljine najčešće nastaju kao posledica virusne i bakterijske infekcije, a znatno ređe kao posledica delovanja gljivica. Za nastanak primarnog oboljenja sluzokože nosne šupljine posebnu ulogu, kao predisponirajući faktori, imaju: prehlada, nazeb, delovanje hladnog vazduha u zimskom periodu, udisanje gasova koji draže i nagrizaju sluzokožu.

U nosnim putevima se ponekad može naći strano telo, koje takođe može iritirati sluzokožu i dovesti do njenog zapaljenja. Parazitiranje parazita (Linvatule) na nosnoj sluzokoži može dovesti do pojave krvavo-gnojnog iscetka. U poslednje vreme je česta pojava alergija kod pasa, pa tako i nosna sluzokoža može odreagovati na neki alergen (najčešće inhalacione prirode) i dovesti do zapaljenja – rinitis vasomotorica.

Sekundarna zapaljenja mogu nastati ako se zapaljenski proces prenese sa nekog drugog žarišta: grkljana, krajnika, sinusa, ždrela, bronhusa, preloma kostiju gornje vilice, kao i prilikom regurgitacije hrane kroz nos. U sklopu određenih zaraznih bolesti sekundarno se može pojaviti zapaljenje nosne sluznice (štenećak, parvovoroza, leptospiroza i dr.).

U početku bolesti, zapaljenje sluzokože nosnih puteva se karakteriše kijanjem, češanjem nosa šapama, kao i trljanjem nosa o pod. Retko dolazi do poremećaja opšteg zdravstvenog stanja. U početku bolesti sekret iz nosa je tečan i bistar, a kasnije postaje sluzav i gnojan. Ponekad je sluzokoža nosa toliko otečena da je disanje veoma otežano, a ponekad i potpuno prekinuto, pa se disanje odvija na usta, pri čemu se čuju šumovi krčanja i struganja. Dijagnoza se postavlja adspekcijom, palpacijom i rinoskopijom. Pri postavljanju dijagnoze neophodno je ustanoviti uzrok oboljenja, isključiti sekundarne uzroke bolesti, kao i upalu sinusa.

Alergijski rinitis se karakteriše pojavom seroznog nosnog iscetka i otežanim disanjem. Može biti sezonskog karaktera i povezan sa izlaganjem psa polenu, a može biti i nesezonskog karaktera kada se kao alergeni pominju faktori ambijenta (kućna prašina, grinje itd). Dijagnoza alergijskog rinitisa se postavlja kliničkim pregledom i identifikacijom eozinofilnih granulocita u nazalnom eksudatu, odstranjivanjem alergena, primenom ahtihistaminika (ukoliko se posle njihove primene povuku simptomi bolesti, predpostavlja se da je rhinitis uzrokovan alergenima). Polipi i papilomi su najčešći benigni tumori koji se javljaju na sluzokoži nosa. Najčešće izazivaju blagu sekreciju i otežano disanje, a neretko i pojavu sukrvičavog eksudata. Uglavnom se hirurški odstranjuju.