Noćas nam je, gladan i promrzao, u goste iznenada došao Žuća. Sklupčao se ispred ulaza Klinike tražeći utočište i beg od vetra i studeni. O kakvo je to divno druženje bilo. Oduševljeno je gledao u svetleću napravu koja ga je tako lepo grejala i čija mu je blizina neopisivo prijala. Bilo je tu i malo ukusne hrane i maženja. Žuća, pronađen na ulici, primljen sa izrazitom hipotermijom i oslabljenim vitalnim funkcijama. A u stvari, Žući i nije bila potrebna medicinska pomoć. Samo malo ljudskosti. I baš kada je prestao da se nada da će sreća potrajati, naišao je taj divni stranac, pogledi su im se sreli i gle čuda, Žuća je našao svoj zauvek dom. Ko kaže da se čuda ne dešavaju. Srećno Žućo 🙂