Kloi, mikro čivava, stara dva meseca,.. hitno dovedena u Kliniku Sveti Vrači nakon što je vlasnica primetila da pas povraća i ima proliv. Urađena krvna slika i testovi na đardiju i parvo virus. Nalaz uredan, data medikamentozna terapija za bolove u stomaku. Pas uz obaveznu kontrolu za 24 sata, poslat na kućno lečenje. U toku jutarnjih sati, Kloi ponovo dovedena u Kliniku, opšte zdravstveno stanje lošije, pas teško ustaje,.. dodatnom dijagnostikom utvrđena infekcija Corona virusom. Data simptomatska terapija i kontrola za 6 sati.

Corona virusna infekcija pasa je zarazna bolest od koje najčešće oboljevaju štenci, mada mogu oboleti sve kategorije pasa. Bolest se manifestuje gastroenteritisom, smanjenim apetitom, akutnim povraćanjem, prolivom i dehidracijom organizma. Uginuća su retka ali mogu da se jave kod mladih štenaca.

Uzročnik bolesti je pasji coronavirus (Canine Coronavirus, CCoV ) koji je drugi vodeći uzročnik proliva kod pasa. Uzočnik je iz reda Nidovirales, familije Coronaviridae i roda Coronavirus. Pored Canine Enteric Corona virusa koji izaziva prolive, izolovan je i dugi tip pasjeg corona virusa koji uzrokuje respiratorne bolesti u pasa. Ovaj tip virusa poznat je kao Canine Respiratory Coronavirus i prvi put je izolovan u Velikoj Britaniji 2003 godine iz pluća psa.

Bolest je veoma zarazna, a prenosi se ingestijom uzročnika iz izmeta obolelih ili inaparentno inficiranih pasa ili ingestijom uzročnika iz kontaminirane okoline. Inficirani psi izlučuju virus desetak dana, a intermitentno izlučivanje virusa može trajati mesecima. Bolest se najčešće javlja u zimskim periodima jer je uzročnik otporan na niske temperature. Na infekciju su najosetljiviji štenci stari nekoliko dana i psi koji se drže u lošim uslovima higijene. Virus je veoma rasprostranjen među odraslim psima koji su otporni na infekciju ili imaju blage ili subkliničke infekcije. Nalaz antitela na coronavirus u mnogih pasa ukazuje da su mnogi odrasli psi bili u kontaktu sa corona virusom.

Nakon ulaska u digestivni trakt, virus naseljava crevni epitel duodenuma, jejunuma, ileuma i kolona. Virus izaziva akutni gastroenteritis i destrukciju crevnog epitela i mezenterijalnih limfnih čvorova štenaca. Zbog destrukcije crevnog epitela dolazi do atrofije crevnih resica i malapsorpcije pa nastaje proliv. Najosetljivija je štenad stara nekoliko dana jer virus lako penetrira u nezrele epitelne ćelije creva kod neonatalne štenadi.

Inkubacija bolesti traje oko 5 dana, a klinička slika bolesti dosta varira. Bolest može biti blaga i neprimetna, a u nekim slučajevima ozbiljna i smrtonosna, naročito kod štenaca u prvim danima života. Virus izaziva gastroenteritis koji je praćen gubitkom apetita, akutnim povraćanjem i prolivom. Telesna temperatura može biti povišena ili je normalna, a u kasnijem stadijumu bolesti može biti niža. Proliv može biti žućkasto-narandžaste boje ili crvenkaste sa primesama sluzi ili krvi, neprijatnog mirisa, a konzistencija proliva može biti kašasta ili vodenasta. Povraćanje i proliv dovode do gubitka tečnosti i elektrolita usled čega životinja dehidrira. Bolest je izlečiva i uginuća su retka ali postoji opasnost kod mladih štenaca koji mogu dehidrirati i uginuti. Sekundarne bakterijske infekcije, paraziti ili infekcija drugim virusima (parvo,rota) mogu zakomplikovati bolest i produžiti tok bolesti. Bolest traje 7 do 10 dana, a prestanak proliva se podudara sa oporavkom crevne sluznice.

Kod štenaca starih nekoliko dana dolazi do oštećenja i skraćenja crevnih resica, creva su proširena i ispunjena vodenastim sadržajem žućkasto-zelene boje, a u želucu se nalazi zgrušano mleko.

Dijagnoza bolesti se postavlja nalazom virusnih čestica u izmetu (elektronska mikroskopija i IF). Izolacija virusa je dugotrajna i rezultati su neizvesni pa se izolacija ne sprovodi kao rutinska metoda. Dijagnoza se postavlja i serološkim metodama (SNT i IF).

Diferencijalno dijagnostički treba isključiti parvovirozu pasa, štenećak i prolive uzrokovane rota virusima, bakterijama, parazitima ili nepravilnom ishranom. Kod corona virusne infekcije retko dolazi do povećanja telesne temperature i retko se javlja leukopenija i krv u stolici što je slučaj kod parvoviroze.

Ne postoji specifična terapija protiv corona virusa već se sprovodi simptomatska terapija. Najbitnija je intravenska nadoknada tečnosti i elektrolita kako životinja ne bi dehidrirala. Za sprečavanje povraćanja i proliva daju se antiemetici i antidiareici. Za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Adstrigensi i adsorbensi se takođe mogu koristiti u terapiji.

Nespecifična profilaksa podrazumeva poboljšanje higijene i uslova držanja pasa, naročito u odgajivačnicama. Vakcinacija se sprovodi u 10. i 12. nedelji života. Zbog predpostavke da postoji više sojeva corona virusa i zbog toga što je virus podložan rekombinacijama, vakcinacija se preporučuje kod onih pasa koji su dosta izloženi kontaktu sa drugim psima, na primer psi koji borave u odgaivačnicama ili pansionima za pse, ili psi koji se često izvode na izložbe pasa.