Laki, pudla, star 9 godina,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači, uznemiren, ne jede, ne pije vodu, apatičan, krvava stolica. Dijagnostikovana nutritivna alergija, data adekvatna terapija i promenjen način ishrane.
Nutritivna alergija predstavlja hipersenzitivnu reakciju organizma na unete antigene iz hrane. Neželjeni efekti hrane mogu biti imunološke prirode kada hrana deluje kao alergen i izaziva imunološku reakciju u organizmu (alergiju) i neimunološke prirode (pseudoalergijske) koje nastaju kao posledica nedostatka enzima za varenje, zbog prisustva bakterija i histamina u hrani, zbog prisustva aditiva itd. Nutritivne alergije mogu da se jave kod svih kategorija pasa i mačaka.
Najčešći nutritivni alergeni su proteini iz mesa, mleka, jaja, riba i žitarica. Pri prvom kontaktu sa nekom namirnicom ne dolazi do alergijske reakcije. Ona tada biva prepoznata od strane imunog sistema kao strana materija-antigen i na nju se tada stvore antitela. Tek pri ponovnom unošenju te iste namirnice može da se pokrene alergijska reakcija. Tada dolazi do reakcije Ag (unete namirnice po drugui put) i At (stvorenih pri prvom unosu te supstance). Tada se osobađaju supstance koje oštećuju tkiva i daju simptome alergije.
Kada se unese alergen iz hrane po drugi put u organizam, dolazi do njegovog vezivanja sa antitelom koje je stvoreno pri prvom kontaktu. Taj spoj Ag-At aktivira mastocite (mast ćelije) i dovodi do njihove degranuacije – prskanja i oslobađana histamina. Kako se ove mast ćelije koje oslobađaju histamin ne nalaze samo u sluzokoži organa za varenje, već i u koži, sluzokoži organa za disanje i drugim organima reakcije na alergiju hranom mogu biti vrlo različite, a zavise od broja mast ćelija u pojedinim organima.
Ako se mast ćelije nalaze najviše u koži promene na koži će biti izražene u vidu urtika, eritema i pojave malih prištića. Životinja oseća jak svrab koji je izražen po celom telu. Zbog češanja nastaju sekundarne lezije kao što su alopecije, ekcemi, ekskorijacije i sekundarne bakterijske infekcije. Ekcemi najčešće nastaju na području vrata i lica jer se na tim mestima psi uspeju počešati zadnjim nogama. Nastaju i na korenu repa i na bedrima zbog grickanja tih područja. Koža na bolesnim delovima postaje tamna, a vremenom se može razviti seborea. Istovremeno sa kožnim simptomima mogu se javiti i problemi sa digestivnim traktom što je ređe. Simptomi od strane digestivnog trakta su dijareja, povraćanje, gasovi, kolike i dr.
Kod mačaka svrab je izražen na licu, glavi ili po celom telu. Dermatološki simptomi kod mačaka uključuju i eozinofilne plakove i tkz.psihogenu alopeciju. Alergijske reakcije mogu biti momentalne još dok je hrana u ustima ili kasne (posle 60 minuta).
Dijagnoza nutritivnih alergija postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i uvođenjem eliminacione dijete za namirnice za koje se sumnja da su dovele do alergije. Mogu se primeniti i druge tehnike kao što su kožne probe (mogu dati lažno pozitivne rezultate), radioalergosorbentni test (RAST) i ELISA test za nalaz specifičnih antitela IgE. Eliminaciona dijeta podrazumeva davanje hipoalergijske hrane u cilju dokazivanja postojanja alergije na hranu. Dijeta traje 8 nedelja, a koristi se domaća ili komercijalna hrana. Na tržištu postoje hipoalergijska hraniva koja su namenjena eliminacionoj dijeti. Hraniva sadrže hidrolizovane proteine koje imunološki mehanizmi ne mogu da registruju. Ukoliko simptomi nestanu u prehranu postepeno dodajemo nove proteine kako bi ustanovili koji od njih će provocirati ponovni svrbež i crvenilo te tako pokušamo ustanoviti na koju je namirnicu pas preosjetljiv. Eliminaciona dijeta može da se sprovodi i sa domaćom hranom. Ako je pas recimo jeo svinjetinu treba je ukinuti minimu 4 nedelje i ako se alergija za to vreme povuče to je indirektan znak da je svinjsko meso uzrokovalo alergiju. Najčešći alergeni dokazani kod pasa su govedina, piletina, mleko, jaja, pšenica. Kod mačaka to su riba, mleko i mlečni proizvodi. Alergije na više od jednog alergena su retke.
Ostavite komentar