Lola, mešanac, stara šest meseci,.. dovedena u Kliniku Sveti Vrači sa velikom količinom krpelja svuda po telu. Pas ostavljen na čuvanje, krpelji se naselili, veterinari uklonili. Naglašavamo da je sezona krpelja u toku. Svaki pas mora da ima zaštitu od krpelja. Krpelji su prenosioci mnogih zaraznih bolesti i svakako je bolja preventiva od eventualnog lečenja.
Jedna od bolesti koju prenose krpelji je Krpeljska groznica – Piroplazmoza. Podsećamo vas na ovu opaku bolest. Piroplazmoza je parazitsko oboljenje pasa i drugih životinja uzrokovano krvnim parazitom – protozoom iz roda Babesia spp. Najčešći uzročnik babezioze je Babesia canis koja je strogo specifična i izaziva samo babeziozu pasa. U novije vreme na našem podneblju se pojavljuje i B.gibsoni koja ne reaguje na konvencionalan tretman, kao i B.microti, koja dovodi do oboljevanja i kod ljudi!
Ukoliko se ne leči na vreme, može izazvati fatalne komplikacije, naročito kod mladih pasa koji su jako osetljivi na infekciju, te kod njih bolest može da se završi uginućem. Otpornije životinje lakše podnose simptome i klinička slika u ovim slučajevima može biti slabije izražena (latentni oblik bolesti).
Babeziozu najčešće prenose krpelji, pa se oboljenje najčešće javlja u toplijim mesecima, iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja i izvan sezone, naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi kasnije – usled dejstva stresnih faktora i pada imuniteta.
Krpeljska groznica se, pored ujedom krpelja, može preneti i krvnom transfuzijom, ujedom, kao i transplacentarno – sa majke na plod. Inkubacioni period traje obično 2 nedelje, a potom su sve izraženiji tipični znaci bolesti.
Bolest je najčešće akutnog toka i manifestuje se povećanjem telesne temperature, anemijom, žuticom, tamnom bojom mokraće, apatijom, depresijom, gubitkom apetita, bledilom desni i stolice. Mikroskopski pregled krvnog razmaza pokazuje prisustvo parazita u crvenim krvnim zrncima životinje u većem, ili manjem broju.
Razmnožavanje uzročnika u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) dovodi do njihovog propadanja (hemolize) usled čega se javlja anemija (malokrvnost), žutica i hemoglobinurija (tamna, crveno-smeđa mokraća). Zbog propadanja sve većeg broja eritrocita poremećeni su procesi distribucije kiseonika u organizmu, rad srca postaje ubrzan, a disanje otežano usled čega se životinja teško i nerado kreće, loše napreduje i postaje letargična. Tok bolesti dostiže svoj maksimum za oko 7 dana posle inkubacije, zavisno od stanja organizma, doba, pola i jačine imuniteta, ovaj period može biti i duži.
Ostavite komentar