Lulu, maltezer, stara sedam godina,.. hitno dovedena u Kliniku Sveti Vrači nakon pada niz stepenice sa dva metra visine. Lulu se kotrljala unazad. Izvršena kombinovana dijagnostika. Rentgen nije pokazao prelome. Pregled ultrazvukom nije potvrdio postojanje mikrokrvarenja niti oštećenja unutrašnjih organa. Nema indicija koje ukazuju na poremećaj vestibularnog sistema. Lulu dobila antistres i terapiju protiv bola. Danas zakazana kontrola. Preporučeno strogo mirovanje. Lulu je ovaj put imala mnogo sreće.

Padovi sa visine su relativno česti kod kućnih ljubimaca. Tokom takvih padova, neretko dolazi i do povreda osetljivih struktura glave – mozga. Mozak je zaštićen čvrstom koštanom strukturom (lobanjom) od spoljašnjih uticaja. U slučajevima jakih tupih udaraca, dolazi do jačeg pomeranja, odnosno potresa mozga. Simptomi koji se javljaju kod potresa mozga su: gubitak ravnoteže, vrtoglavica, razrokost, često i povraćanje, gubitak apetita i potištenost. Potres malog mozga prate simptomi ataksije (različite poremećaje ravnoteže, nedostatka koordinacije skeletnih mišića što rezultira u nepravilnim kretnjama tela) dismetrija (pas ne može regulisati količinu, domet i jačinu pokreta).

Posebno treba da obratite pažnju na disanje, jer prilikom povreda nastalih padom sa visine dolazi često do trauma grudnog koša, odnosno pluća. Pucanje plućnog krila, komunikacija sa spoljašnjom sredinom nastala frakturom rebra, ili prodor vazduha iz pluća podkožno, su povrede koje se najčešće javljaju kao posledica pada. Zbrinjavanje ovakvih pacijenata podrazumeva upotrebu rendgena kao dijagnostičkog sredstva. Ponekad ozbiljniji problemi sa disanjem mogu nastati tek nakon jedan do dva sata, dok se ne razviju patološke promene kao sto je edem pluća, kolaps plućnog krila. Na vlasniku je da obrati pažnju na pojavu disanja pri čemu se jako grče stomačni mišići tzv. abdominalno disanje, što opet može da sugeriše da je došlo i do povrede dijafragme, pa može doći do prodora organa iz stomaka u grudnu duplju.

Ukoliko je disanje stabilno, nema otvorenih preloma, krvarenja, pogledajte kako se povređeni ljubimac kreće, da li štedi neku nogu, da li okreće glavu na stranu, da li reaguje na dozivanje. Nije preporučljivo da vlasnik obavlja pregled, jer može da se dogodi da zbog jakog bola dođe do odbrambene reakcije u vidu ujeda. Nemojte davati sami i napamet lekove pre nego sto se obavi pregled životinje, ne vršite imobilizaciju pre nego se ustanovi specifikacija povreda. Obezbedite što je moguće više mirovanja, budite u kontaktu sa veterinarom, a ukoliko ste u mogućnosti, odvedite povređenog ljubimca na pregled i potrebnu terapiju.

Nekada se mogu javiti prikrivrene povrede koje zahtevaju određene dijagnostičke metode i veoma je bitno ustanoviti ih ili potvrditi da ih nema, prvenstveno povrede i krvarenja u abdomenu, ruptura slezine, jetre.

Zatim simptomi od strane vestibularnog sistema, proširenje zenice koja sporo reaguje na svetlo uz čestu protruziju trećeg očnog kapka, pojačani mišićni tonus te hiperrefleksija. Dijagnoza potresa velikog i malog mozga postavlja se na osnovu anamneze (podaci od vlasnika), opšteg kliničkog pregleda i MRI-om ili CT-om. Kod traume glave u pasa najpre treba obratiti pažnju na sledeće simptome: abnormalni nivo svesti, razlike u izgledu zenica, jesu li udovi kruti ili opušteni, neuobičajeni pokreti očiju, krvarenje iz njuške / nosa, krvarenje iz ušnog kanala, napadi, držanje glave na jednu stranu. Veterinara mora sprovesti određene dijagnostičke pretrage / analize, neurološki pregled i pregled oka, prohodnost disajnih puteva, frekvencija disanja i otkucaja srca, prisutnost fraktura i krvarenja, analiza krvi (naročito nivo hematokrita kako bi se isključilo krvarenja), biohemija krvi. Takođe, preporučljivo je uraditi RTG-snimak ili CT kako bi se odredile frakture i eventualne povrede mozga. CT-om se determiniraju krvarenja, otok mozga, penetrirajuća strana tela i duboke frakture lobanje. Takođe, može se uraditi MRI (magnetna rezonanca).