Pas Meda, rase Rottweiler, star 2 godine,.. pioderma – gnojna upala kože sa zahvaćenim dlačnim folikulom perianalne regije, nakon dugotrajne kombinovane antibiotske terapije upala smirena.

Pioderma je gnojna upala kože, tj, stanje gde dolazi do nakupljanja neutrofilnog eksudata (zapaljenskog izliva) na koži. Bakterijske pioderme kod pasa mogu se podeliti prema dubini infekcije na površinsku i duboku piodermu, a prema etiologiji na primarnu i sekundarnu. Površinska pioderma zahvata epidermis (površinski sloj kože) i dlačne folikule, dok duboka pioderma zahvata dermis, tj. dublje slojeve kože.

Primarna pioderma se javlja kod bakterijska infekcija kože kod zdravih životinja, dok sekundarna pioderma nastaje nakon primarnih bolesti, gde dolazi do smanjenja zaštitne uloge kože poput: alergija (alergijski dermatits), alergije na hranu i alergije na ujed buva, endokrinopatije (hipotireoidizam), seboreja, parazitske bolesti (demodikoza), gljivične bolesti kože (dermatofitoze), onkoloških bolesti i auto-imune bolesti.

Kod rasnih pasa koji imaju nabore na koži kao što su: šarpej, mops, engleski buldog, francuski buldog i mastifi – ova kožna bolest se javlja češće nego kod ostalih rasa.

Uzročnik

Najčešći uzročnik pioderme kod pasa je Staphylococcus pseudintermedius. Ova bakterija je vrlo česta kod zdravih jedinki i može da se nađe na sluzokoži usta i u perianalnoj regiji.

Psi mogu postati preosetljivi na bakterijski antigen stafilokoka, pa se kod atopičnih pasa sa piodermom često u krvnom serumu mogu naći i IgE antitela na stafilokokne antigene.

Brisom se iz rana mogu izdvojiti i druge bakterije – pripadnici roda Staphilococcus kao što su S.aureus i S.schleiferi. U praksi se mogu sresti i sojevi Pseudomonas aeruginosa, Proteus Spp. i E. coli. Za svaku vrstu bakterije određuje se posebna antibiotska terapija, po antibiogramu – sistemska, ili najčešće kombinovana sa lokalnim kožnim antibiotskim preparatima.

Terapija

U cilju što boljeg izlečenja dobro je kombinovati dve vrste antibiotika, lokalno na ranu i sistemski – oralnim putem, putem injekcija ili infuzije. Takođe, potrebno je ranu čistiti antiseptičnim rastvorima, davanje ljubimcu suplemenata za poboljšanje imuniteta, kao i uključiti hipo-alergenu ishranu koja može značajno doprineti smanjivanju simptoma.

Terapija ne treba da traje kraće od mesec dana, čak i onda kada je stanje kože vidno bolje u kratkom vremenskom periodu. Nažalost, neke pioderme se i pored zadovoljavajuće terapije mogu iznova ponavljati, što zahteva duži i sveobuhvatniji tretman, korekciju ponašanja, ishrane i suplementaciju, kao i pronalaženje i otklanjanje primarnog uzroka koji do njih dovodi (buve, alergije, paraziti, gljivice…).

Vrlo je važno, ukoliko kod svog psa primetite pojavu gnojnih promena na koži, da se obratite svom veterinaru koji će uključiti adekvatnu antibiotsku terapiju, a pored nje i propratnu lokalnu terapiju na mestima gde se nalaze promene na koži.