Una, sveta birmanska mačka, stara 6 meseci,.. dovedena u VET Kliniku Sveti Vrači zbog mučnine, povratila nekoliko puta, nevesela, slabo jede, dehidrirana. Una ima pad imuniteta, uključena simptomatska terapija i date preporuke za sprečavanje gastritisa i izbacivanje dlaka. Kontrola za 24 sata.

Una je prelepa maca. Koristimo priliku da vas ukratko upoznamo sa ovom retkom i neobičnom rasom.

Prvi primerci ove rase stigli su u Evropu, tačnije u Francusku, iz Burme. Burma je na francuskom Birma te im otuda i ime, a prefiks „svete“ nose jer su ove mace bile čuvari hramova i imale važnu ulogu u religiji Kmera, naroda koji je nastanjivao Burmu.

Legenda kaže da su duše kmerskih monaha bile toliko čiste da nisu mogle biti pokopane sa telima, već je vrhovna boginja safirnih očiju Cun Kjan Kse prenosila njihove duše u tela belih mačaka, čuvara hramova. Prema legendi, mačke su bile bele sa zlatnim očima, ali posle jednog razbojničkog napada na hram sve mačke promeniše boju. Jedne davne noći razbojnici iz Sijama su napali manastir zvan „Prebivalište bogova“ i ubili starešinu hrama, svetog čoveka, dok je posvećeno meditirao pred zlatnom statuom Cun Kjan Kse. Pored njega bio je i beli mačak Sinh. U trenutku monahove smrti boginja je njegovu dušu prenela u belog mačka, čiji se pogled u tom trenutku susrete sa safirnim boginjinim očima. I gle čuda – Sinhove zlatne oči promeniše se u modro plavu boju, a snežno belo krzno dobi zlaćani odsjaj poput tela zlatne statue. Mačkova njuška, uši, noge i rep dobiše boju zemlje, a samo šapice kojima je dodirivao telo umirućeg monaha ostaše bele, čiste kao monahova duša.

Birmanke su mačke srednje veličine. Ženke dostižu 3 do 4 kg, a mužjaci tek nešto više – 4 do 5 kg. Mačići se rađaju beli, a posle par nedelja vrhovi počinju da tamne i mace polako dobijaju karakteristični color point – tamne prelive na glavi, ušima, nogama i repu. Boja vrhova dostiže pun intenzitet tek sa navršene dve godine. Kod birmanki postoji više point varijanti – crna (seal point), čokoladna, plava (blue), lila (lilac), crvena, krem, a postoje i tigrasti (tabby) i kornjačevina (tortie) varijeteti.

Birmanke su prepoznatljive po belim „čarapicama“ na šapama. Krzno birmanske mace je srednje dužine, sjajno je i svilenkasto. Birmanke nemaju poddlaku te im se krzno ne mrsi i ne zahteva previše sređivanja. Birmanke je dovoljno četkati jednom do dva puta nedeljno.

Sveta birmanska mačka hoda polako, graciozno i otmeno, visoko podignutog raskošnog repa. Birmanke su privržene i umiljate mačke, veoma blage naravi. Vreme vole da provedu dremajući tamo gde svaka mačka najviše voli – u krilu vlasnika. Iako uživaju u igri uvek to čine odmereno, bez puno jurnjave i vratolomija.