Žile, bul terijer, star dve godine,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači, neveseo, povraća poslednja dva dana, primetno bledilo kože sa žutilom posebno na glavi, povremen tremor kompletne muskulature, trbuh je simetričan i atoničan, urađena laboratorija i biohemijske analize. Dijagnostikovan hepatitis, uremija i encefalitis. Data simptomatska terapija sa širokim antibiotskim spektrom. Kontrola svaka 24 sata.

Zarazni hepatitis pasa je veoma kontagiozno, akutno oboljenje koje se manifestuje upalom jetre kod štenadi često sa letalnim ishodom, dok kod odraslih pasa bolest protiče u vidu inaparentne infekcije. Pored upale jetre bolest karakteriše bifazično povećanje telesne temperature, tonzilitis, bolnost pri palpaciji ksifoidne regije i trbuha, povraćanje, krvarenje na desnima, proliv koji ponekad može biti sa primesama krvi, glomerularni i intersticijalni nefritis, a u nekim slučajevima zamućenje rožnjače i iridociklitis sa pojavom “blue eye” i encefalopatije.

Uremija se kod pasa razvija kao završni stadijum hroničnog nefritisa. Bubrezi naglo gube funkcionalnu sposobnost, gubi se sposobnost koncentracije, a vrednosti specifične težine mokraće su veoma niske. U takvim slučajevima čak i pri pojačanom izlučivanju mokraće, ne mogu se eliminisati svi azotni raspadni produkti iz organizma. Kod smanjenog ili potpunog prestanka izlučivanja mokraće iz organizma, retencija štetnih materija je još brža tako da se u krvi mogu naći velike količine ureje i drugih azotnih materija (azotemija). Kod jače insuficijencije bubrega razvija se acidoza usled nakupljanja kiselih produkata izmene materija u tkivima. Kao posledica intoksikacije organizma završnim produktima azotnog metabolizma i kiselim produktima tkivnog metabolizma, nastaje ustvari klinički sindrom uremije.

Uzročnik bolesti je pseći adenovirus tip 1 (engl. Canine adenovirus type 1, CAV 1) virus koji pripada grupi DNA virusa, familiji Adenoviridae i rodu Mastadenovirus. Virus je antigenski veoma srodan psećem adenovirusu tip 2 (Canine adenovirus type 2, CAV 2) koji izaziva infektivni traheobronhitis pasa. Ovo je veoma značajno jer se vakcinacijom protiv CAV 2 postiže zaštita i protiv CAV 1.

Adenovirusi su srednje veličine, a veličina njihovog nukleokapsida iznosi 70-90 nm i oblika je ikozaedra sa čijih rogljeva se pružaju vlakna koja liče na zabodene čiode. Virus ima 12 vlakana i 252 kapsomere. Genom adenovirusa sastoji se od linearne dvočlane DNK dužine oko 36 kb. Sazrevanje i oblikovanje adenovirusa se odvija u jedru ćelije domaćina, a mogu da inficiraju razne vrste ćelija. Pseći adenovirus tip 1 ima tropizam prema hepatocitima, vaskularnom endotelu i bubrežnom epitelu.

Bolest je veoma kontagiozna i brzo se širi među psima jer je uzročnik dosta otporan u spoljašnjoj sredini, kliconoštvo traje dugo, a virus se putem mokraće može izlučivati i do 6 meseci nakon prestanka oboljenja. Na infekciju su najosetljivija štenad starosti 1.5 do 3 meseca i nevakcinisani dok se kod starijih pasa najčešće javlja inaparentna infekcija. Inaparentne infekcije koje su i najčešće imaju najveći značaj u širenju infekcije. Uzročnik se prenosi direktnim kontaktom sa bolesnom životinjom, kontaktom sa kliconošama ili indirektno preko predmeta, odeće i obuće ljudi, opreme i svega što je bilo u kontaktu sa virusom. Infekcija nastaje nakon ingestije uzročnika najčešće putem hrane i vode. Uzročnik se izlučuje pljuvačkom, lakrimalnim sekretom, slinom, izmetom i mokraćom. Mortalitet u akutnom toku bolesti iznosi 10 do 45% ukoliko ne dođe do sekundarnih infekcija i komplikacija.

Inkubacija bolesti iznosi 3 do 9 dana. Bolest u većini slučajeva protiče u latentnom ili blažem obliku. Klinička slika bolesti može veoma da varira, od blagih kliničkih simptoma bolesti pa do iznenadnih uginuća, a bolest može imati perakutan, akutan i hroničan tok. Mlade životinje su najosetljivije na infekciju i kod njih najčešće dolazi do ispoljavanja kliničkih simptoma bolesti.

U perakutnom toku bolesti koji je redak dolazi do uginuća u roku 12 do 48 časa bez predhodno izraženih simptoma bolesti, a ovaj tok se najčešće javlja kod štenadi starosti 1 do 3 nedelje koja se drže u odgajivačnicama i većim uzgojima.

Akutni tok bolesti manifestuje se povećanjem telesne temperature koja iznosi 40°C, traje 1 do 6 dana, zatim opada da bi ponovo narasla za 18 do 24 časa nakon pada (bifazična febra). Ukoliko povećanje telesne temperature traje više od jednog dana doćiće do razvoja akutnog toka bolesti. Kako telesna temperatura raste tako nastaje i leukopenija koja traje tokom febrilne faze. Pored toga akutni tok se manifestuje tonzilitisom i otokom podviličnih limfnih čvorova, apatijom, anoreksijom, tahikardijom, konjuktivitisom, seroznim iscetkom iz očiju i nosa, povremenim bolovima u stomaku, povraćanjem žutog sadržaja koji je lepljiv i rastegljiv, prolivom koji može biti sa primesama krvi itd. Palpacijom ksifoidne regije i duž desnog rebarnog luka može se ustanoviti uvećanje jetre, a pritiskom prstiju na ove regije životinja reaguje bolno, cvili, opire se i okreće glavu na desnu stranu prema mestu bola, a zbog bolova u trbuhu ima ukočen hod. Mogu se javiti potkožni edemi glave, vrata i trupa. Na sluzokoži usta zapažaju se hiperemija i petehije, a oko zubnih alveola mlečnih zuba zapažaju se krvarenja i sitne ulceracije. Vidljive sluznice mogu biti slabije ili jače žućkasto (ikterično) prebojene. U težim slučajevima bolesti može doći do krvarenja na koži u predelu trbuha i unutrašnjih strana butina, krvarenja na usta i čmar, a tada se javljaju i simptomi bolesti od strane CNS-a. Cerebralni poremećeji se manifestuju somnolencijom, nekoordinisanim kretanjem, konvulzijama i parezom zadnjih ekstremiteta.

Kada se javi drugi febrilni stadijum nakon 6 do 10 dana, nastaje zamućenje rožnjače plave boje, a kasnije mlečno-bele boje (bolest plavog oka, engl. blue eye) u približno 30% pasa koji prežive akutni tok bolesti. U nekim slučajevima dolazi do razvoja teškog iridociklitisa, pojave glaukoma i trajnog oštećenja vida.

Hroničan tok bolesti može da se razvije kod pasa koji imaju nizak titar specifičnih antitela u krvi, a osim već nabrojanih simtoma manifestuje se variranjem telesne temperature i nervnim simptomima. Hroničan tok može da traje 1 do 2 meseca, a završava ozdravljenjem ili uginućem.

Ukoliko nastanu sekundarne bakterijske infekcije dolazi do komplikacija kao što su gastroenteritis, bronhitis ili bronhopneumonija. Oporavak od bolesti traje više nedelja, naročito ako dođe do komplikacija.

Zbog oštećenja endotela nastaju brojna krvarenja u organizmu (na sluzokoži želuca ili creva, limfnim čvorovima, timusu, pankreasu, endokardu, epikardu, potkožnom tkivu, u koži itd .). Tonzile i limfni čvorovi su uvećani i hiperemični. Jetra je šarolikog izgleda zbog nekroze hepatocita, uvećana i zaobljenih rubova, a žučna kesa je povećana 2 do 3 puta sa krvarenjima i edematoznim i zadebljalim zidom. Na površini jetre može se naći fibrin. U perakutnom toku bolesti nastaje serozni hepatitis sa centrolobularnom lokalizacijom, proširenjem Disse-ovih prostora koji su ispunjeni seroznim ili sero-fibrinoznim eksudatom. Kod štenaca koji obole u akutnom toku nalaze se centrolobularna žarišta nekroze dok se kod starijih pasa i kod dužeg toka bolesti zapaža i proširena centrolobularna nekroza jetre. Nekroza nastaje kao posledica oštećenja krvnih sudova, staze krvi i hipoksije (posledica ishemije). Slezina je hemoragična i uvećana, a bubrezi hiperemični i distrofični. U nekim slučajevima može se zapaziti hiperemija moždanih ovojnica i ređe negnojni encephalitis. U telesnim šupljinama je prisutan serozni ili sero-fibrinozni eksudat. Na patohistološkom nalazu u inficiranim hepatocitima i endotelnim ćelijama nalaze se karakteristične intranuklearne inkluzije.

Na osnovu kliničkih simptoma bolesti može se postaviti sumnja na oboljenje (zamućenje rožnjače 7-10 dana od infekcije i blue eye). Sigurna dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih pretraga. Virus se može izlovati iz sekreta, krvi, mokraće i dr. Nalaz Rubarth-ovih inkluzija u hepatocitima i ćelijama MMS-a bojene metodom hematoksin-eozin (acidofilno) daju sigurnu dijagnozu ukoliko se nađu. Inkluzije se ne mogu uvek naći zbog autolitičkih procesa. U postavljanju dijagnoze značajnu ulogu ima biohemijska analiza krvi: analiza SGOT, SGPT (tansaminaze su povišene nakon 7 dana od infekcije), određivanje ukupnog broja serum proteina, bilirubinemija, zatim hematološki nalaz krvi: trombocitopenija, leukopenija, smanjen hematokrit, produženo vreme krvarenja od 3 do 45 minuta. Tokom prvih 24 do 48 h bolesti izražena je leukopenija i broj leukocita može pasti na 3.000 do 4.000 /ml krvi. Stepen leukopenije je u korelaciji sa težinom bolesti. Kada dođe do pada telesne temperature u krvnoj slici se javlja leukocitoza koja ostaje do kraja bolesti i može dostići vrednosti 15.000 do 20.000/ml krvi, a to je obično nakon 6.dana bolesti. U nalazu mokraće zapaža se bilirubinemija i pojava eritrocita u mokraći u 30% do 50% slučajeva, zatim albuminurija, povećanje specifične težine mokraće, pojava cilindra i ćelijskog sedimenta i dr. Nakon 7 dana od infekcije može se izvršiti serološko dokazivanje bolesti reakcijom vezivanja komplemenata. Za postavljanje dijagnoze mogu se koristiti i drugi testovi kao što su bromsulfoftaleinska proba, timol test zamućenja i flokulacije, elektroforeza i dr.

Diferencijalno dijagnostički treba isključiti štenećak, parvovirozu, leptspirozu, trovanja, rikecioze, streptokokne i stafilokokne infekcije.

U početku bolesti mogu se dati hiperimuni serum i specifični γ globulini. Terapija je uglavnom simptomatska. Daju se rastvori elektrolita (Hartmanov rastvor) i 5% glukoza intravenski, zatim vitamini B kompleksa, vitamin A i C. Kod pasa sa produženim vremenom krvarenja supkutano davanje tečnosti je opasno. Za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Ishrana pasa treba da bude laka i bez masnoće, a u ishranu treba uključiti dodatke koji omogućavaju regeneraciju jetre (metionin i vitamin B12). U težim slučajevima bolesti potrebna je transfuzija krvi. Psi koji imaju zamućenje rožnjače potrebno je zaštititi od jake svetlosti, a davanje kortikosteroida kod zamućenja rožnjače je kontraindikovano.

DEŽURNI VETERINAR │ + 381 63 34 22 35

VET24 dežurni veterinar – hitna veterinarska pomoć …

Dragan Vesić - doktor veterinarske hirurgije - specijalista
Đorđe Đorđević - doktor veterinarske medicine - specijalista
Vladica Govlja - doktor veterinarske medicine