Amon, cane corso, star 11 godina,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači zbog učestalog proliva. Pas neveseo, dehidriran, u stanju šoka. Hitno medicinski zbrinut, dijagnostikovana vrsta klostridijskog enteritisa (hemoragični gastroenteritis), data simptomatska terapija uz antibiotsku terapiju širokog spektra. Zakazani kontrolni pregledi i pojačan nadzor pacijenta.

Klostridijski enteritisi su oboljenja koja su uzrokovana anaerobnomim bakterijama iz roda Clostridium. Osim enteralnih infekcija ove bakterije mogu da prouzrokuju i druga oboljenja životinja i ljudi. Enteritisi se manifestuju poremećajem opšteg stanja, prolivom, enterotoksemijom i u težim slučajevima naglim uginućima.

Najvažniji uzročnik klostridijske upale creva kod životinja je Clostridium perfigens. Klostridijalne enteritise mogu da uzrokuju i Clostridium difficile, Clostridium piliformis, Clostridium spiroforme, Clostridium colinum i dr.

Klostridije su gram-pozitivne štapićaste bakterije i najvećim delom ove bakterije su saprofiti (uslovno patogeni), međutim izvesne vrste mogu pod određenim uslovima da dovedu do vrlo teških oboljenja sa smrtnim ishodom, ukoliko dođe do stvaranja povoljnih uslova u organizmu za njihovo razmnožavanje i produkciju toksina. Klostridije su široko rasprostranjene u spoljašnjoj sredini, nalaze se u zemljištu, prašini, na biljkama, u fecesu itd. Klostridije se takođe nalaze u crevima životinja i ljudi kao deo normalne benigne flore, koji pod određenim uslovima mogu dovesti do oboljenja. Klostridije su anaerobne bakterije i pogoduje im nedostatak kiseonika, kada se mogu razmnožavati i proizvoditi toksine. Takođe se mogu razmnožavati kada se poremeti ravnoteža mikroflore creva (upotreba antibiotika širokog spektra). Neke od klostridija nisu striktni anaerobi npr. Clostridium perfigens može izdržati pritisak 30% kiseonika, a da se i dalje razmnožava.

Clostridium perfigens tip A stvara α toksin koji uzrokuje razna oboljenja životinja i ljudi. Od enteralni infekcija najvažnije su : enterotoksemija jagnjadi i teladi, nekrotični enteritis ptica, nekrotični enterokolitis prasadi, hemoragični enteritis pasa i najverovatnije colitis konja.

Clostridium perfigens tip B stvara α , β i ε toksine i uzrokuje: hemoragični enteritis novorođene teladi i ždrebadi, dizenteriju jagnjadi i hemoragičnu enterotoksemiju ovaca.

Clostridium perfigens tip C stvara α i β toksine i uzrokuje nekrotični enteritis ptica, hemoragičnu enterotoksemiju novorođenčadi (na farmama) i sindrom naglog uginuća ovaca (struck).

Clostridium perfigens tip D stvara α i ε toksine i uzrokuje sindrom kašastih bubrega jagnjadi i enterokolitis koza.

Clostridium perfigens tip E stvara ε i ι toksine i uzrokuje enteritis kod lagomorfa, verovatno enterotoksemiju teladi, jagnjadi, kunića i perakutni hemoragični gastroenteritis pasa.

Cl.difficile izaziva oboljenja kade se poremeti normalna mikroflora creva i dođe do njegovog prerastanja i produkcije toksina. C. difficile izaziva patološka stanja u digestivnom traktu lučenjem dva egzotoksina, enterotoksina A i citotoksina B, koji prouzrokuju dijareju i pseudomembranozni kolitis. Do poremećaja normalne crevne može dovesti upotreba nekih antibiotika u terapiji raznih oboljenja, a naročito antibiotici širokog spektra.

Clostridium piliformis uzročnik je Tyzzer – ove bolesti koja se javlja kod laboratorijskih, domaćih i divljih životinja, a zabeleženi su i slučajevi kod ljudi obolelih od side. Iako uzročnik ulazi u organizam peroralno, ciljni organ mu je jetra. Uzročnik pored jetre ima afinitet i prema crevima.

Clostridium spiroforme uzročnik je ozbiljnog gastroenteritisa kod kunića i dovodi do velikih gubitaka.

Clostridium colinum patogen jeza prepelice, piliće i uzrokuju ulcerativni enteritis ili nekrozu jetre i smrt.

Simptomi bolesti, tok i mortalitet zavise od mnogih faktora (vrsta klostridija, vrsta toksina ,vrsta životinje, starost životinje i dr.). Simptomi variraju od blagog proliva do toksemije s dehidracijom, šokom i uginućima. Klostridijski enteritisi mogu imati veoma buran tok koji završava naglim uginućem životinja bez predhodno ispoljenih znakova, a patoanatomski nalaz može biti negativan. U lakšim slučajevima bolest ima nešto blaži tok, može trajati nekoliko dana i tada može doći do ozdravljenja. U lakšim slučajevima zapaža se hiperemija sluznice creva ili hemoragično zapaljenje, dok se u težim slučajevima nalaze ulcerozna zapaljenja sa nekrotičnim ognjištima. U slučajevima ispoljavanja simptoma životinja je nevesela, ne jede, trijas je poremećen, javlja se proliv koji može biti žućkast, vodenast ili krvav. Životinja dehidrira i usled iscrpljenosti i uginjava. Žestoki prolivi dovode do dehidratacije, hipovolemijskog i endotoksičnog šoka i završavaju uginućem.

Anamneza, patomorfološki nalaz i klinička slika mogu da pobude sumnju na oboljenje ali potvrdna dijagnoza se postavlja laboratorijskom izolacijom i identifikacijom uzročnika i toksina u crevnom sadržaju. Identifikacija se vrši na osnovu morfoloških, kulturelnih i biohemijskih osobina uzročnika. Biološki ogled se vrši na mišu ili zamorcu tj. test neutralizacije toksina na mišu ili zamorcu. Razvijeni su imunološki testovi koji zamenjuju tradicionalnu detekciju toksina na mišu ali su manje osetljivi. PCR se može koristit za detekciju enterotoksičnih gena Cl.perfigens. Toksini Cl.difficile (toksini A i B), mogu se identifikovati imunohistohemijskim metodama ili detekcijom toksičnih gena pomoću PCR.

Lečenje klostridijskih enteritisa je često bezuspešno zbog brzog toka bolesti mada neki slučajevi mogu da se leče. Terapija podrazumeva sistemsku i peroralnu upotrebu antibiotika širokog spektra kod enterotoksemija, primenu specifičnog antiseruma i simptomatsku terapiju. Antibiotici često ne stignu da ispolje svoje dejstvo zbog brzog toka bolesti. Antibiotici uništavaju klostridije ali ne deluju na toksine uzročnika koji dovode do oboljenja. Penicilin G je lek izbora protiv klostridija. Nitroimidazoli (metronidazol, ronidazol, ipronidazol) i hloramfenikol su takođe aktivni protiv većine anaeroba. Rezistencija na eritromicin, klindamicin i tetracikline može se javiti kod nekih klostridija. Rana upotreba antibiotika širokog spektra (ampicilin, amoksicilin) opravdana je u slučaju mešanih infekcija. Kod proliva uzrokovanih sa Cl.difficile, nitroimidazoli su lekovi izbora. Peroralno se mogu davati adsorbensi. Simptomatska terapija podrazumeva nadoknadu tečnosti, elektrolita i korigovanje acidoze. NSAIL se daju u cilju blokiranja efekata toksemije. Plazma ekspanderi se mogu davati u težim slučajevima i hipovolemijskom šoku.

S obzirom da se klostridijski enteritisi javljaju zbog dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je poboljšati uslove držanja i ishrane životinje, smanjiti stres, izbegavati nagle promene ishrane, izbegavati preobilnu ishranu ugljenim hidratima i zelenom pašom itd. Voditi računa o izboru antibiotika koji se koriste u terapiji infekcija i dužini trajanja antibiotske terapije.