Ari Hektor, doberman, star pet godina,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači zbog bolnog hramanja na zadnju levu nogu. Nakon urađene dijagnostike i postavljene dijagnoze Osteochondrosis dissecans (oštećenje zglobne hrskavice glave nadlaktične kosti) i zakazanog termina operativnog zahvata, pristupilo se realizaciji istog. U većini slučajeva lezije se najčešće tipično nalaze na kaudomedijalnoj trećini glave humerusa (nadlaktice). Veoma retko osteohondrozne lezije se mogu naći na kaudalnom rubu glenoidnog procesusa skapule (lopatice). Operativni zahvat prošao bez komplikacija. Zakazani termini kontrola. Ari Hektor otpušten na kućno lečenje.

Osteohondroza je bolest koju karakteriše poremećaj u osifikaciji hrskavice. Defekti koji nastaju dovode do nekongruentnosti zglobnih površina što dovodi do osteoartroze.

U rase koje su predisponirane ubrajamo: Labrador retrivere, Bernskog planinskog psa, Bobtejla, Njufaundlendere itd. Mužjaci više oboljevaju. Etiologija i patogeneza ove bolesti još uvek nisu u potpunosti razjašnjene. Klinički i istraživački rad je doprineo današnjem shvatanju faktora koji doprinose razvoju osteohondroznih lezija.

Karakteristično je da se prvi napadi šepanja javljaju kod obolelih pasa u periodu između četiri i sedam meseci starosti. Nije neobično da psi budu preko jedne godine starosti u trenutku kada se pojavljuju inicijalni simptomi. Dokumentovani stepeni hramanja su različiti. Hramanje je uglavnom u vezi sa fizičkom aktivnosti i udruženo sa ukočenosti nakon odmora, posebno odmora koji prati fizičku aktivnost. Ograničena aktivnost uglavnom vodi ( privremenom ) poboljšanju stanja. Kod kratkodlakih rasa, atrofija ramene muskulature je evidentna. Atrofija ramene muskulature se lako palpira.

Neki slučajevi mogu da reaguju na osmonedeljnu terapiju koja se sastoji iz strogog mirovanja i upotrebe analgetika, koju prati postepeno vraćanje u aktivnost. Ovaj pristup je indikovan ako nativni snimak i artrografija pokažu nepostojanje „dissecans“ lezija.

Kod pasa koji imaju hrskavični flap ima malo dokumentovanih dokaza efikasnosti konzervativne terapije i kliničke studije pokazuju da samo oko 50% pasa ozdrave, zašta je obično potrebno 7 meseci. Konzervativno tretirani psi kod kojih se razviju zglobni miševi mogu kasnije da počnu da hramaju ako zglobni miš prouzrokuje mehaničku interferencu sa zglobnim površinama bicepsne tetive.

Hirurško odstranjivanje hrskavičnog flapa dovodi do veoma brzog povratka zgloba u funkciju bez hromosti, obično unutar 2 meseca. Dakle, u većini slučajeva kada se flap identifikuje preporučuje se hiruška intervencija.

Hiruška intervencija se dosta dobro podnosi i samo dan posle zahvata pacijenti hodaju sa onolikim stepenom hromosti sličnim onom pre operativnog zahvata. Strogo mirovanje od 10 dana trebalo bi da bude praćeno minimalnom aktivnošću na povodniku još 4-6 nedelja. Nakon toga sledi postepeno vraćanje u normalnu aktivnost ako je progres zadovoljavajući. Većina slučajeva će biti klinički zdrava za 6-8 nedelja. Neki slučajevi kod kojih je otklonjen veoma veliki flap zahtevaju duži oporavak. Kod pacijenata koji su afektovani bilateralnom bolešću situacija je složenija i zahteva poseban pristup.

U većini slučajeva, normalni stepen neograničene fizičke aktivnosti je moguć 2 meseca posle hiruškog zahvata. Ovi psi su obično bez znakova bolesti čak i pri visokom stepenu aktivnosti.