Šarena, mešanac, stara 12 godina,.. urgentno dovedena u Kliniku Sveti Vrači sa teškom povredom zadnje leve noge nastalom probadanjem armaturne žice uzdužno kroz mišićno tkivo. Pas ostao proboden, pokušavao bezuspešno da se oslobodi, oslobođen uz pomoć vlasnika. Otvorena ulazna rana, dužine 13 cm, nepravilnih ivica nanetih probojem metalne žice velikog prečnika,.. oštećenje mišićnog tkiva, vidljivi hematomi i mesto izlazne rane prečnika 1,5 cm,.. u opštoj inhalacionoj anesteziji zaustavljeno krvarenje, rana hirurški obrađena, zašivena, postavljen dren, Šarena primila antibiotsku podršku uz terapiju bola. Pacijent stabilno, kontrola i praćenje pacijenta u narednim satima.

Prema izgledu i oštećenju tkiva rane se dele na otvorene i zatvorene. Svaka rana je primarno inficirana, a opšti (gubitak krvi, pad opšte otpornosti, iscrpljenost…) i lokalni (količina zdrobljenog i nekrotičnog tkiva, hematomi, poremećaj cirkulacije…) utiču i pomažu u pojavi infekcije.

Posekotine nožem ili staklom ubrajamo u rane nastale vučenjem i pritiskom. Kod ovih rana rubovi su oštri, a površine posekotine glatke. Oštećenje tkiva je neznatno, krvarenje je veće nego kod rana nanetih testerom ili drugim tupim predmetom.

Posekotine i razderotine nastale tupim predmetom imaju nepravilne ivice, manje krvare ali su oštećenja tkiva veća.

Pri zbrinjavanju rana dva su značajna postupka koja bi vlasnik trebao da učini. Prvo je, privremeno ili stalno zaustavljanje krvarenja i sprečavanje naknadne infekcije. Mora se imati na umu da su ovi zahvati kod pojedinih povreda bolni pa se treba zaštititi na odgovarajući način (zaštitna korpa ili povez).

Krvarenje koje je opasno po život može biti arterijsko (svetlo crvena krv ističe u mlazu sinhrono sa udarima srca), ili vensko (tamno crvena krv u mlazu), ili kombinacija prethodna dva. Svežu ranu ne treba ispirati 3 % hidrogenom ako u kratkom roku životinja ne može biti odvedena veterinaru. Na ranu iz koje je zaustavljeno krvarenje na treba ništa stavljati da se tek stvoreni koagulum ne bi oštetio.

Stavljanje kompresivnog zavoja je prva metoda sa kojom treba pokušeti zaustaviti krvarenje. Nekoliko komada sterilnih tampona od gaze treba staviti na ranu i omotati ih zavojem. Pritisak u početku, dok ne stane krvarenje, treba biti jači da bi se postepeno kasnije popuštao. Može se pokušati i sa pritiskom na neki veći krvni sud kojim se snabdeva određena regija tela.

Druga metoda se koristi u slučajevima jačeg i intenzivnijeg krvarenja iz većih krvnih sudova ili prilikom otkidanja delova ekstremiteta. U tim slučajevima, budući da je život jako ugrožen, treba staviti povez iznad mesta krvarenja i jako ga stegnuti (povez mora biti između rane i srca). Na svakih 30-ak minuta treba popustiti povez i omogućiti dotok krvi u tu regiju na 2-3 minute da ne bi došlo do nekroze.

Rane duže od 1 – 1,5 cm, ujedne, ubodne, kao i rane starije od 12 sati zahtevaju poseban tretman, pa takvog psa treba odvesti na veterinarski pregled.

Zarastanje rane je individualne prirode – kvalitetnije je kod mladih životinja, dobro držanih životinja, kao i kod onih koji su u dobroj kondiciji, a kako će ona zarasti zavisi od većeg broja faktora: od pravilne adaptacije rubova rane, od infekcije, od prisutnosti stranih tela… Proces zarastanja se odvija ili reparacijom (zamenom ožiljnim tkivom) ili regeneracijom (stvaranje istog odgovarajućeg tkiva na mestu rane). Koža i sluznica imaju veliku moć regeneracije epitelizacijom.

Procesi zarastanja započinju vrlo brzo nakon nastanka rane, a zadatak im je da uklone uništene ćelije kao i strana tela, kao i da oblože ranu novim tkivom. Drugi ili treći dan nakon sanacije, rana počinje da zarasta što izaziva svrab, pa u tom periodu posebno treba pripaziti na životinju, odnosno dobrom zaštitom maksimalno treba sprečiti mogućnost grickanja, grebanja i lizanja rane.