Bea progutala pčelu

Bea, patuljasti pinč, stara 7 godina,.. hitno dovedena u Kliniku Sveti Vrači zbog gutanja pčele, pas bez vidljivih simptoma i alergijske reakcije, vlasnica videla trenutak gutanja pčele pa je Bea dovedena pre pojave reakcije. Dati antihistaminici preventivno i naloženo dodatno praćenje pacijenta.

Ujedi insekata mogu biti krajnje neprijatni ali i opasni za pse. Pčele i ose, njihovi rođaci stršljenovi i bumbari uglavnom predstavljaju najveću opasnost. Ne treba zaboraviti ni paukove, mrave, komarce, papadaće i krpelje. Gotovo svi ovi insekti obično nisu aktivni na temperaturama ispod 13° Celzijusa pa najveća opasnost preti s proleća, leta i rane jeseni.

Ako zanemarimo komarce, papadaće i krpelje koji su paraziti koji se hrane krvlju domaćina i namerno napadaju pse ostali insekti koji predstavljaju opasnost nisu agresivni. Ubadaju tek ukoliko su uznemireni ili napadnuti. Naravno radoznalost pasa koji im prilaze nikad ne tumače kao dobronamernu i bezopasnu. U svakom slučaju, ujede ili ubode svih insekata treba shvatiti krajnje ozbiljno, jer posledice ponekad imaju i smrtni ishod.

Ujedi insekata mogu da izazovu lokalne ili sistemske reakcije u organizmu. Najčešće lokalne reakcije organizma kada psa ujede insekt manifestuju se na koži, a obično se javlja blaže ili jače crvenilo, otok i bol koji nastaju kao posledica toksina koji ispušta insekt. Pčele i ose kao odbrambeni mehanizam imaju žaoku, kojom mogu da ubrizgaju otrov u psa. Ovaj otrov nije smrtonosan, ali je lokalno iritantan za tkivo i usled toga se pojavljuju otok i svrab, a u nekim slučajevima može izazvati i jaku reakciju.

Kada je reč o blagoj reakciji, antihistaminici mogu da pomognu u smanjenju ovih neprijatnih simptoma. Otok njuške se najčešće javlja kao posledica uboda žaoke pčele. Otok se može širiti i ponekad zahvatiti i sluznicu grla, što dovodi do otežanog disanja, pa se zato preporučuje profilaktički tretman.

Samo kod pasa koji su prethodno bili izloženi ubodima insekata mogu nastati alergijske reakcije na ujed insekata. One mogu da budu kobne za životinju. Sistemska alergijska reakcija se manifestije koprivnjačom po celom telu, oteklinama, povraćanjem i prolivom. U težim slučajevima životinja teško diše, počinje da se guši i otežano guta uglavnom zbog nateknuća jezika.

Kao najteži oblik preosetljivosti na ubod insekata javlja se anafilaktički šok. To je sistemski odgovor organizma na reakciju, jer se ponekad razvija kao reakcija na otrov. Tada se šire krvni sudovi, a sve ovo dovodi do smanjenja krvnog pritiska i zato je neophodna terapija kortikosteroidima i brza intravenska infuzija. Prati ga nesvestica, gubitak svesti, cijanoza sluzokože i na kraju dolazi do ugonuća životinje.

Otrovi ose i stršljena sadrže hemijski jače i aktivnije supstance, zato su i alergijske reakcije mnogo teže. Posebno kod ujeda stršljena. Ose i stršljeni mogu da izbodu psa više puta, za razliku od pčele koja tokom uboda ostavlja žaoku iz koje se oslobađaju toksini. Nakon ujeda pčele trebalo bi što pre pincetom ili noktima odstraniti žaoku iz kože. Na mesto uboda staviti hladne obloge i premazati ga antihistaminicima (hloropiramin-sinopen mast).

Ukoliko se javi koprivnjača, otežano disanje, gušenje, oticanje kapaka obavezno psa odvesti kod veterinara. U ovim slučajevima daju se antihistaminici i to intravenski. Ukoliko se jave znaci šoka, sprovodi se antišok terapija, koja podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida.