Bibi, maltezer, star pet godina,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači nakon primetnog šepanja koje je učestalo nekoliko meseci. Pas se često ne oslanja na zadnju levu nogu, čak i kada trči. Urađen fizikalni pregled i kombinovana dijagnostika. Dijagnostikovano isčašenje patele sa prvim znacima mogućih degenerativnih promena koštanog tkiva. Patela učvršćena operativnom intervencijom. Operativni zahvat prošao uredno, stanje pacijenta pratimo svakodnevno.

Patela je mala kost koja je umetnuta u tetivu velikog butnog mišića. Nalazi se sa prednje strane kolena, a predstavlja važan oslonac velikom butnom mišiću. Ova kost je lebdeća kost, sa svoje zadnje strane presvučena je hrskavicom kojom klizi pri pokretanju po donjem delu butne kosti, pa na RTG snimku patela izgleda kao klin, a na butnoj kosti postoji odgovarajući sulkus kako bi smer kretanja patele bio uvek isti.

Problemi koji nastaju najčešće su vezani za traumu ili genetski faktor. Kao posledica traume ili slično, najčešće nastaje luksacija ili iščešenje, pri čemu specifične sile izguraju patelu iz njenog ležišta uprkos svim vezama i mišiću koji se opire tome. Osim kod trauma, luksacija patele može se dogoditi i spontano prilikom normalnih kretnji i svakodnevnim aktivnostima psa. U tim slučajevima retkost je samo jedno iščašenje, već je češća situacija da se luksacije događaju povremeno i bez intenzivnih kretnji. Moguće je i da nakon prvog traumatskog iščašenja, sledom čitavog niza faktora dođe do trajne nestabilnosti u tom području, pa patela postane „luksabilna“, odnosno sklona iščašenjima. Ukoliko nema početne traume, već patela od prve „iskače“ bez traume, govorimo o predispoziciji za to, a pojavljivanju može pogodovati i mišićna slabost.

Upravo problemi sa patelom česti su uzrok šepanja pasa kako malih, tako i većih rasa pasa. Razlikujemo medijalnu i lateralnu luksaciju patele. Medijalna luksacija javlja se u velikoj većini kod patuljastih i manjih rasa pasa. Najčešće je nasednog karaktera i vezana je za promene u anatomskoj građi kuka i butne kosti. Kod velikih i gigantskih rasa pasa češći je lateralni oblik luksacije patele usled X – stava („kravljeg““ stava) zadnjih nogu.

Operativno lečenje luksacije patele najčešće uključuje produbljivanje žleba u kome klizi patela (trohleoplastika), i premeštanje hvatišta patelarnog ligamenta. Tehnika koja daje najbolje rezultate u produbljivanju žleba naziva se blok-trohleoplastika. Prednost ove tehnike u odnosu na slične (klinasta trohleoplastika, abrazivna trohleoplastika) jeste maksimalna očuvanost originalne hijaline hrskavice kolenog zgloba čime se ubrzava i poboljšava rehabilitacija pacijenta, ubrzava se funkcija ekstremiteta sa manjom verovatnoćom kasnijih komplikacija (artroza). Ovom tehnikom izvesnije je da pas nakon operacije pre počne koristiti operisanu nogu, a dugoročno gledano pojava artroza (degenerativnih promena zglobnih struktura propraćenih hroničnim bolom) svodi se na minimum.

Razlikujemo medijalnu i lateralnu luksaciju patele. Medijalna luksacija javlja se u velikoj većini kod patuljastih i manjih rasa pasa. Najčešće je naslednog karaktera i vezana je za promene u anatomskoj građi kuka i butne kosti. Kod velikih i gigantskih rasa pasa češći je lateralni oblik luksacije patele usled X-stava (kravljeg stava) zadnjih nogu. Uzrok iščašenja patele mogu biti povrede, odnosno prejake sile koje dovode do kidanja vezivnog tkiva.

Klinički znaci manifestuju se kao povremeno ili trajno šepanje sa flektiranom nogom. Često pas trči ili se kreće držeći povređenu nogu u vazduhu ne oslanjajući se na istu.

Obzirom na intenzitet šepanja i veličinu anatomskih deformacija kolena razlikujemo 4 stepena oboljenja.

• Prvi stepen luksacije: koleni zglob je normalan, a do luksacije patele dolazi samo kada je zglob u ekstenziji i kada pritisnemo patelu. U ovom stadijumu bolesti, najčešće nema manifestnih znakova bolesti pa se i ne preporučuje hirurški zahvat.
• Drugi stepen: u ovom slučaju patela obično leži na svom mestu, ali u fleksiji zgloba dolazi do njene luksacije i ona ostaje luksirana dok je pritiskom ruke ili stavljanjem zgloba u ekstenziju ne vratimo nazad na mesto. Ponekad se sama patela vrati natrag prilikom istegnuća noge i šepanje prestaje. U ovom stadijumu bolesti već su moguće degenerativne promene na samoj strukturi kolena pa se preporučuje operativni zahvat. U ovom stadijumu vidljivi su i znakovi bolesti, odnosno šepanje, poskakivanje i držanje noge u vazduhu.
• Treći stadijum bolesti: patela je gotovo uvek luksirana, a ponekad se može vratiti na mesto postavljanjem noge u ekstenziju.
• Četvrti stepen: patela je konstantno luksirana i ne može se vratiti na mesto. Ovakvo stanje potrebno je što pre sanirati, naročito u mladih pasa, kako ne bi došlo do daljih oštećenja zgloba.

Klasično lečenje je bez uspeha, osim kod prvog i najblažeg stepena kada se jačanjem bedrene muskulature fizikalnom terapijom ponekad može stabilizovati patela.

Hirurško lečenje sastoji se u produbljivanju žljeba u kome patela klizi, učvršćenju patele za fabelu i zakretanja hvatišta ligamenta patele lateralno.