Fedor, kavalirski španijel kralja Čarlsa, star 15 meseci,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači zbog fistule u perianalnoj regiji. Fistula nastala nakon što je pas lizao i grickao verovatno upaljene perianalne žlezde te na taj način doprineo bržem nastanku fistule. Medikamentozno lečenje sa preporukom da pas promeni vrstu hrane i način ishrane.

Perianalna fistula je obolenje kože i potkožnog tkiva u okolini anusa. Radi se obično o gnojnoj upali tih tkiva, a bolest ima hroničan tok. Promene mogu imati samo jedno ili više žarišta, a u nekim slučajevima patološki proces je difuzan i zahvata celo područje oko anusa pa i analne žlezde. Klinički znaci ovog obolenja su naprezanje kod defekacije, otežana defekacija, krvarenje iz debelog creva, gnojni iscedak iz lezija. Bolestan pas učestalo liže područje oko anusa i to je prvi znak bolesti koji vlasnici primete. Ovo obolenje najčešće se viđa kod nemačkih ovčara, a obolevaju i psi drugih rasa.

Uzrok nastanka perianalne fistule još uvek nije sasvim jasan, ali se smatra da obolenje ima autoimunu etiologiju. Terapija je zbog toga usmerena na rešavanje prisutnih problema, kao i na modulaciju imunološkog sastava lekovima koji će smanjiti imunološki odgovor organizma. Smatra se da, između ostalog, nisko nasađen rep kod nemačkog ovčara pogoduje nastanku perianalne fistule, jer dolazi do kontaminacije perianalne regije sa fekalijama. Kako je rep na tom mestu priljubljen uz kožu, slaba je ventilacija tog dela, a samim tim koža je na tom mestu stalno vlažna i kontaminirana mikroorganizmima.

Terapija je hirurška ili konzervativna. Kod hirurškog rešavanja pristupa se radikalnom odstranjenju tkiva koje je zahvaćeno promenama, a neki autori preporučuju i amputaciju repa kako bi se odstranio barem jedan od faktora za koji se smatra da pridonosi nastanku fistule. Vlasnike svakako treba upozoriti da se isti problem može ponovo javiti i pored obavljene operaciji, a zbog same regije česte su i postoperativne komplikacije kao što je fekalna inkontinencija ili fiziološka struktura anusa. Vrlo je važno nakon operacije čuvati ranu, a područje održavati suvim i čistim. Pas će svakako pokušati lizati bolesno mesto, pa i to treba sprečiti tako da se psu mora staviti zaštitni okovratnik.

Poslednjih nekoliko godina pretpostavlja se da uzrok ovog obolenja ipak leži u imunološkom sistemu samog psa, odnosno da se radi o reakciji preosetljivosti, tj. autoimunoj bolesti. U tom smislu promenio se i pristup terapiji pa hirurgija više nije prvi izbor kao nekada, već se koriste lekovi koji suprimiraju imunološki sistem psa i citostatici. Rezultati su vrlo dobri, ali svaki pas nije kandidat za terapiju citostaticima, pa se još uvek ponekad odlučujemo za hirurški zahvat.

U svakom slučaju kod oba načina lečenja, rezultati su bolji što je fistula manja, odnosno što ranije vlasnik primeti da nešto sa psom nije u redu.

Posebnu pažnju treba obratiti higijeni analnog područja i to naročito kod pasa koji žive napolju. Svakodnevno treba pregledati perianalno područje i po potrebi ga oprati mlakom vodom i posušiti čistom gazom.