Aga, francuski buldog, star dve godine,.. u Kliniku Sveti Vrači primljen u kasnim večernjim satima sa simptomima teškog anafilaktičkog šoka izazvanog ubodima insekata, sa delimično prohodnim disajnim putevima, životno ugrožen, nakon urgentne terapije zdravstveno stanje u potpunosti stabilizovano, otoci se povukli, disanje normalno.
Anafilaktički šok je posledica trenutne burne i teške alergijske reakcije antigena i antitela tipa I. Anafilakoidni šok je maksimalna varijanta trenutne burne reakcije čiji je patomehanizam u datom trenutku nepoznat. U urgentnoj situaciji razlikovanje ova dva stanja šoka nije od značaja, jer je terapija ista.
Psi tokom života imaju potrebu za igrom, ne samo radi sticanja novih iskustava, već i radi zadovoljstva koje igra pruža. Psi su se prilagodili za hvatanje i proganjanje plena na otvorenim travnjacima. Pas je po prirodi lovac, pa stoga je i vrlo znatiželjan, želi otkrivati i istraživati, procenjivati i uživati u novim životnim iskustvima. Jedno takvo iskustvo je i hvatanje insekata, koje ne samo da predstavlja oblik igre, već i izazov kome psi ne mogu odoleti. Ali svaka igra ima svoju lepu i manje lepu stranu pa ponekad završava kobno za psa.
Jedna od takvih situacija je upravo alergijska reakcija koja nastaje kod pojedinih pasa, kao posledica uboda insekata. Iako postoji oko milion vrsta insekata, samo manji broj njih uzrokuje alergijske reakcije kod pasa. Te su alergijske reakcije najčešće posledica uboda, pčela, bumbara, osa, stršljena i mrava.
Pčele ubadaju kada su uznemirene. Nakon uboda pčele, na mestu uboda ostaje žaoka sa mehurićem otrova. Ubodi su najčešći na koži, a vrlo često se dešavaju i na sluznici genitalnih organa, ko i na sluznici usne šupljine. Nakon uboda otrov se postepeno oslobađa pa uzrokuje lokalne i/ili opšte simptome.
Vrlo je bitna brza reakcija vlasnika, obavezno što pre ukloniti žaoku i odvesti psa kod veterinara kako bi se izbegla moguća anafilaktička reakcija. Otrov koji sadrže pčele najotrovniji je u proleće. Sadrži štetne materije koje su odgovorne za alergijsku reakciju. Alergijske reakcije se najčešće dešavaju nakon prethodnih uboda.
Za razliku od pčela, ose i stršljeni ne ostavljaju žaoku nakon uboda pa mogu ubosti i više puta. Ovi su insekti često agresivni pa napadaju i kada nisu uznemireni, naročito u kasno leto ili jesen. Alergijske reakcije na ubod ose i stršljena puno su teže i mogu se javiti i nakon prvog uboda.
Uzroci anafilaktičkog šoka su: lekovi (penicilin, kontrastna sredstva), otrovi životinjskog porekla (ubodi insekata, ujed zmije) i hrana (jagode, badem, orah).
U kliničkoj slici pored opštih gore navedenih konstatuju se i znaci i simptomi alergijske reakcije: eritem, urtikarija, edemi kože, mučnina, povraćanje, proliv, spazam bronhija, dispneja, kašalj, edem glotisa.
Nakon brze dijagnostike terapija se sastoji u adekvatnoj oksigenaciji (4-8 l) i/ili endotrahealnoj intubaciji. Nadoknada volumena se vrši davanjem zamene za plazmu (npr. dekstran 40 i dekstran 70, koloidnih (Haemacel 3,5%) i/ili kristaloidnih (npr. Ringer laktat, 500-1.500 ml i više) tečnosti.
Sledeća mera je aplikacija adrenalina 0,1 mg (amp.: 1mg/ml) svakih 1-3 min. sve do postizanja odgovarajućih vrednosti sistolnog pritiska. Potom se uvode H1 – (npr. kloropiramin) i H2-antihistaminici (npr. ranitidin) intravenski.
Kortikosteroidi se daju u visokim dozama, npr metilprednizolon do 1.000 mg. Kod bronhospazma daje se aminofilin u bolusu (5mg/kg), a po potrebi u infuziji ili inhalacija salbutamola ako dozvoljava stanje pacijenta.
Ostavite komentar