Pas Aleks, rase Čau-čau, star 3,5 godina,.. dijagnostikovana dermatofitoza (gljivična infekcija) Trichophyton mentagrophytes (izazivač i prenosioc glodari) na skrotalnoj vreći psa, uključena dugotrajna terapija antimikoticima i preporučena dezinfekcija prostora i okoline u kojoj pas boravi.

Dermatofitoze su kontagiozne gljivične infekcije keratinizovanih delova kože, dlačnog pokrivača i kandži životinja uzrokovane gljivicama koje se nazivaju dermatofiti. Dermatofitoze se javljaju kod mnogih vrsta domaćih i divljih životinja, a neke od njih se prenose i na ljude.

Najčešći uzročnici dermatofitoza kod pasa i mačaka su Microsporium canis (uzročnik su mačke), Microsporium gipseum (uzročnik je zemljište) i Trichophyton mentagrophytes (uzročnik su glodari) – u gore navedenom slučaju.

Epidermophyton se najčešće javlja kod ljudi i retko inficira životinje. Bolesti izazvane Microsporium-om nazivaju se mikrosporoze, a uzrokovane Trichophiton-om nazivaju se trihofitoze.

Dermatofitoze se prenose direktnim kontaktom sa dlakom ili kožom obolele životinje ili indirektno preko predmeta koji su bili u dodiru sa obolelom životinjom, a na kojima se nalaze gljivični elementi (spore gljivica). Ljudi koji dođu u kontakt sa obolelom životinjom ili životinjom koja asimptomatski nosi uzročnika, mogu oboleti.

Dermatofitoze se najčešće javljaju kod mlađih životinja, kod životinja sa oslabljenom otpornošću organizma, kod životinja koje žive u lošim higijenskim uslovima ili kod onih životinja koje su primale neku terapiju (kortikosteroidi ili antibiotici).

Dermatofiti kolonizuju orožale strukture (dlake i kandže) i rožnati sloj, ne prodiru u živo tkivo, a svojim toksinima i enzimima uzrokuju iritaciju kože i oštećenje epidermisa usled čega koža reaguje odbrambenim mehanizmima pa se na koži javlja crvenilo, dermalna upala, hiperplazija epidermisa i ispadanje dlake.

Inkubacioni period kod dermatofitoza iznosi 2 do 3 nedelje. Klinička slika bolesti je veoma varijabilna i zavisi od otpornosti životinje. Najčešći simptomi bolesti su kružne ili nepravilne bezdlačne lezije praćene perutanjem. Lezije se mogu stapati i zahvatiti veće površine tela. Gljivice najčešće odumiru u centru lezije ali ostanu vitalne na periferiji pa se na periferiji lezije nalazi crveni prsten. Dlaka ispada usled slamanja dlačnih stabljika i zbog upaljenih dlačnih folikula. Promene na periferiji lezija mogu biti i u vidu folikularnih papula, pustula i krusta. Kod životinja koje bolje podnose infekciju upalni process je minimalan ili se promene uopšte ne zapažaju, a kod životinja koje burno reaguju može se javiti generalizovana dermatofitoza po celom telu. Svrab je kod životinja slabo izražen ili odsutan.

Infekcije kod pasa su uglavnom lokalne i promene se javljaju na njušci, ušnim školjkama, šapama i na repu. Uglavnom se javlja kod pasa mlađih od godinu dana. Odrasli se najčešće inficiraju od divljih životinja. Generalizovana forma bolesti javlja se kod pasa sa oslabljenom otpornošću organizma i u slučaju prisustva nekih oboljenja kao što su maligne bolesti i Kušingov sindrom. Kod pasa je uzročnik dermatofitoza u 70% slučajeva Microsporium canis, u 20% slučajeva Microsporium gypseum (u nečistim uslovima držanja) i u 10% slučajeva Trichophyton mentagraphytes. Microsporum canis može preći i na čoveka i izazivati crvenilo, svrab, i ljuštenje kože. Posebno je opasan za decu.

Kod mačaka je dermatofitoza najčešće prouzrokovana gljivicom Microsporum canis. Lezije su u vidu okruglih ili nepravilnih , crvenih ili sivih pečata bez dlake, a u dijametru imaju oko 1 do 4cm. Kod mačića se mogu zapaziti kraste i zadebljanja po koži lica i ušiju kao i na nogama. Ponekad se pomoću lupe može zapaziti samo nežno ljuštenje površinskih slojeva kože uz difuzno ispadanje dlake. Kod mačaka se ređe javljaju promene sa izraženim svrabom, papule, kraste i potkožni čvorići. Promene kod mačaka najčešće su lokalizovane na glavi, ušnim školjkama i na šapama. Persijske mačke i dugodlake su najsklonije infekcijama.

Dijagnoza bolesti postavlja se nalazom dermatofita Vudovom lampom, nativnim mikološkim pregledom i kultivacijom gljivica iz skarifikata kože na hranljivim podlogama. Kultivacija gljivica traje 2 do 14 dana pa ako se postavi sumnja na gljivično oboljenje terapiju treba započeti pre nego što stignu rezultati iz laboratorije.

Iako kod većine pasa i mačaka gljivične infekcije prođu spontano nakon 4 meseca terapija se sprovodi jer dermatofitoze mogu preći na čoveka. Terapija može da se sprovodi lokalno na koži ili sistemski. Šišanje životinja pre sprovođenja lokalne terapije u određenim slučajevima nije preporučljivo iz razloga što dermatofitima za razvoj pogoduje dlaka u porastu. Često nakon šišanja obolele životinje može da se javi upalna reakcija. Kod dugodlakih životinja i kod generalizovanih dermatofitoza šišanje pre sprovođenja lokalne terapije se preporučuje.

Lokalni tretman na koži sprovodi se mazanjem ili utrljavanjem masti i losiona koji sadrže antigljivična sredstva ( mikonazol, ketokonazol, cansen i dr.) ili kupanjem životinja šamponima koji sadrže mikonazol. Sistemsko lečenje sprovodi se davanjem grizeofulvina kroz hranu u trajanju od mesec dana . Grizeofulvin se daje u dozi od 50mg/ kg telesne mase i to 2 puta dnevno. Veterinar će odlučiti da li treba da se sprovodi lokalna ili sistemska terapija. Terapija traje dugo (2 do 8 nedelja) i sprovodi se još dve nedelje nakon prestanka simptoma ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Pored lečenja životinje od velike važnosti je i dezinfekcija okoline u kojoj borave obolele životinje.