Astor, američki stafordski terijer, star 11 godina,.. doveden u Kliniku Sveti Vrači nakon što je vlasnik primetio izlazak tkiva rektuma u analnom otvoru. Obavljen klinički pregled i dijagnostikovan prolaps rektuma. Oštećeno tkivo reparirano vraćanjem u prirodni položaj, postavljeni hirurški šavovi. Data medikamentozna podrška i zakazana kontrola za 24 sata.

Prolaps rektuma nije čest zdravstveni problem, a karakteriše ga izazak tkiva rektuma kroz analni otvor. Prolaps liči na valjkasti deo tkiva prikačen za analni otvor.

Prolaps rektuma se tipično javlja kod štenadi i mačića ispod šest meseci starosti, pri čemu se uzrok često ne može pronaći, ali najčešće spominjana je invazija crevnim parazitima koja uzrokuje otežanu defekaciju. Kod starijih pasa uzrok je uvek moguće pronaći u sekundarnim iritacijama ili mehaničkim preprekama koje uzrokuju otežanu defekaciju i posledičan prolaps pri čemu se često javljaju i ozlede sluznice rektuma.

Smatra se kako psi sa prolapsusom rektuma, bez pružene adekvatne pomoći, imaju slabe izglede za oporavak.

Od najveće je važnosti što pre odvesti psa u veterinarsku ambulantu i tretirati tkivo vlažnim, toplim i mokrim gazama, a ujedno onemogućiti ljubimcu da liže ili gricka protrudirano tkivo. Na ovaj se način omogućuje pružanje boljih uslova za vraćanje tkiva u prvobitno stanje.

Dijagnoza prolapsa rektuma postavlja se na temelju opšteg kliničkog pregleda, pri čemu ga treba razlikovati od prolapsa tankih creva, koje predstavlja još ozbiljniji zdravstveni problem.

Rana reparacija oštećenog tkiva je najbitnija. Ukoliko tkivo izgleda živo i netraumatizovano, može se pokušati sa vraćanjem u prirodni položaj bez hirurškog zahvata, uz asistenciju hirurškim šavovima kako bi se tkivo držalo na mestu. Šavovi se stavljaju dovoljno labavo kako bi feces nesmetano izlazio napolje, a šav se obično skida za 48 sati.

Ukoliko je rektalno tkivo znatno sasušeno, traumatizovano i odumrlo, potrebno je izvesti hirurški zahvat amputacije tkiva rektuma, pri čemu treba uzeti u obzir mnoge komplikacije poput teških bakterijskih infekcija i inkontinencije fecesa pa stoga i relativno loše prognoze stanja.

Na žalost, ne postoji lek za prolapsus rektuma ili bilo kog drugog dela creva. Potrebno je redovno voditi računa da je tkivo stalno vlažno, onemogućiti dodatno traumatizovanje tkiva lizanjem ili grickanjem od strane ljubimca i promeniti režim ishrane lako varljivom hranom sa dodatkom ulja koje bi feces činilo mekim. Često se kao komplikacija nelečenja prolapsusa javlja nemogućnost izbacivanja fecesa, što ima za krajnji rezultat teško oboljenje intoksikacijom i uginućem za nekoliko dana.