Dan kada su u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, od 2012. godine se u Srbiji slavi kao državni praznik. Ogromne žrtve, tragediju i golgotu preživeo je naš narod u Prvom svetskom ratu. Kao veterinarima, dužnost nam je da se setimo i životinja koje su stradale zbog čovečijeg ludila.

Ako je prema broju žrtava, tragediji i golgoti koju je naš narod preživeo za te četiri godine sukoba, ovo je trebalo da se dogodi i mnogo ranije, ali od 2012. Dan primirja je dobio i svoj simbol – značku Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan bio poprište slavne srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Reč je o endemskoj vrsti koja uspeva samo u Srbiji, Makedoniji i delovima Grčke. Danas je ova biljka zaštićena u našoj zemlji kao prirodna retkost i čuva se u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu.

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao ju je Josif Pančić. Biljka je ime dobila po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Jedna odlika Natalijine ramonde odredila je ovu biljku kao najveći simbol srpskog stradanja u Velikom ratu – čak i kada se potpuno osuši i deluje mrtvo, samo nekoliko kapi vode dovoljne su da ponovo oživi i procveta. Zato je i botaničari zovu „biljkom feniks“, a istoričari navode da se baš tako i Srbija uzdigla iz pepela Prvog svetskog rata i vaskrsla još moćnija i slavnija.

Pozadina amblema Natalijine ramonde je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice – medalje koja je dodeljivana kao znak sećanja na golgotu i strahote koje je srpska vojska preživela povlačeći se preko Albanije.

Ogromne žrtve, tragediju i golgotu preživeo je naš narod u Prvom svetskom ratu. Kao veterinarima, dužnost nam je da se setimo i životinja koje su stradale zbog čovečijeg ludila.

U ratne operacije tokom Velikog rata je bilo uključeno deset miliona konja i mazgi, 100.000 pasa i 200.000 golubova, navodi francuski istoričar Erik Barate. Čak su i gas-maske bile prilagođavane njuškama četvoronožnih ratnika koji su se suočavali sa otrovnim gasovima na bojištu. U mnogim zemljama su konji i mazge bili rekvirirani.

Psi su korišćeni za pronalaženje ranjenika i mnoge kurirske zadatke, konji i mazge dovlačili su municiju i hranu, golubovi su dostavljali poštu i bili špijuni. Psi su najpre služili da pronađu ranjenike, pritom učeći da razlikuju prijatelje i neprijatelje. Takođe, bili su i stražari, kuriri i lovci na pacove, uz vaške i buve najveću muku u rovovima. Francuska vojska je u decembru 1915. formirala službu posvećenu ratnim psima.

Tokom nesrećnog rata stradali su milioni kućnih ljubimaca. Ne ponovilo se nikada!